MARKOMANIA

26.03.2006., nedjelja

I muškarci plaču

Pričao sam vam o njoj. Radi se o tekstu koji je izazvao dosta polemika, kritika na moj račun - Opet ja... Verovatno sam bio i previše surov prema njoj, uporno joj prebacivao za kilažu, stalno tražio zamerke i slično.. Bio sam na ivici raskida. Medjutim, ipak sam prepoznao njenu dobrotu, upornost i vrednost.. Ostao sam sa njom.. Sve do juče. Raskinuli smo, bez razloga. Raskinuo sam.. i teško mi je.

U poslednje vreme sam se osećao nekako bezveze.. Malo me je gušila veza.. Bio sam svestan da smo već dva meseca zajedno i da se sve više vezuje za mene.. I opet ona moja stara boljka, vezivanje.. Iako se radi o fenomenalnoj devojci, nisam bio spreman na vezu sa njom.. Opet je početak bio odličan, svež, zanimljiv.. Kasnije se sve svelo na vidjanje kod mene, na gledanje filmova i na odličan seks.. Izgubio sam volju. Jednostavno je nestala. Bilo mi je potpuno svejedno da li ćemo se videti ili ne. Njoj nije bilo teško da putuje svaki put kod mene 45 minuta autobusom, i to odmah nakon rada na poslu. Meni je bilo svejedno.. Ona je to primećivala, želela je da razgovaramo..medjutim, uvek bih se nekako izvukao.. Smislio bih nešto, prešao na drugu temu.. i tako se taj razgovor odlagao..

Njene poruke naspram mojih, pa to je nebo i zemlja, bog i šeširdžija.. Ohladio sam se. Onda je počela sa čestim pitanjima šta mi je, zašto sam takav, zašto smo se toliko odaljili.. To mi je smetalo, gušilo.. Dosta smo se svadjali, i stalno sam ja bio kriv, ali na kraju nekako uvek ona ispadne ta koja je napravila svadju.. Bio sam odvratan sam sebi..

Ona se trudila. Njoj bilo potrebno samo tako malo, a ja ni to malo nisam mogao da joj pružim .. Zašto? Ne znam ni sam. Valjda zato da se ne bih vezali, nemam pojma. Ali, i pored svog tog mog ponašanja, ona me je volela, onakvog kakav jesam. I tu je problem; gledaš nekog za koga znaš da mu je stalo do tebe, kako se trudi, kako želi da veza uspe, a ti stalno kočiš, vršiš opstrukciju njenog truda.. I to nesvesno.

Juče sam otišao sa Nenadom na utakmicu, ona mi je stalno slala poruke, kako joj nedostajem, koji je rezultat, kako igra basta i ostalo.. A znate kad muškarci gledaju utakmicu da sva ostala čula isključe.. Moje poruke su bile kratke, jednostavne..prazne.. Pitala me je zašto sam takav, o čemu se radi.. Nisam mogao više da izdržim. Morao sam da joj kažem da sam se ohladio, da ne znam šta da radim.. Onda je tu sve počelo dodatno da se komplikuje, ništa joj nije bilo jasno.. Želeo sam da joj kažem šta želim, a da je ne povredim.. tako da su poruke zvučale krajnje dvosmisleno i nejasno.. Naslutila ja šta zapravo hoću. Nazvala me je, pričali smo dok sam vozio ka kući.. Bilo je teško. Rekao sam joj da ne mogu više da je gledam kako se trudi, kako daje sve od sebe za nas.. rekao sam joj da sve svadje potiču od mene, da sam ja kriv i da ne mogu više.. da ne znam zašto, ali da ne mogu više.. Pokušavala je da mi objasni kako trebamo zajedno da prodjemo kroz to, kako ćemo sve rešiti.. Bili su to očajnički pokušaji, posledji trzaji.. Oči su mi bile pune suza, jer sam bio svestan da ništa neće promeniti moju odluku. Slušao sam je, punu nade, uzaludnog optimizma.. Odlučio sam da budem direktniji, da ne ostavim prostora ni da pomisli da možemo da se izvučemo.. Pričao sam, prekinula je vezu. Posle mi je pustila poruku i rekla da joj je nestalo kredita. A ja znam nije nestao kredit, znam da nije crkla baterija, znam da nije ljuta.. znam da plače, i da ona zna kako ne volim kad plače.. Zato je prekinula, da ne bi radila nešto što ja ne volim.. Nisam mogao da izdžim, zaplakao sam i ja. U sred gužve u centru grada, vozim i plačem..

Ponovo mi je slala poruke, rekla mi zašto je prekinula, zbog suza.. Nisam joj rekao da sam i ja zaplakao. Ponovo je pokušavala da me ubedi da je to samo jedna kriza, da će brzo proći..Onda mi je poslala jednu poruku, koja me je ponovo dovela do suza :"Marko, zašto ne možeš? Pa klin se klinom izbija. Ni ti se meni nisi svijdao u početku, ali sada... ja ne mogu bez tebe..." Moje poruke su se uglavnom svodile na to kako je ona divna devojka, kako sam joj zahvalan zbog njenog odnosa prema meni... kako sam ja kriv..

Sve je ispalo bezveze jer nisam hteo o tome da razgovaramo preko telefona, ali tako je ispalo. Jednostavno, nisam mogao više da je zavlačim, samo sam joj napomenuo kako se osećam, i onda je klupko počelo da se odmotava.. Trebamo da se vidimo ovih dana, da porazgovaramo.. Znam da to neće ništa promeniti, ali hoću da se vidimo, jer je to najmanje što je zaslužila.
- 18:26 - shoot the dog (178) - dal ovde neko klikce? - #

20.03.2006., ponedjeljak

Hrvati u Beogradu

Vidim da vam političke teme baš i ne prijaju.. Posle nekoliko dana ćutanja, danas sam rešio da nešto napišem..

Nema mnogo toga novog, počeo sam da učim, istina kilavim tempom. Igram football manager, ni tamo mi baš ne ide najbolje,.. mučim se sa Villarrealom.. o kladionici je iluzorno i pričati: dok su protekli vikend svi trljali ruke od para, ja sam opet ostao kratkih rukava.. šta da kažem, prokleti čelzi, prokleta sevilja..

U četvrtak sam izašao sa Nenadom i Marsiem u Dramu, odlično smo se proveli. Pevala je “kraljica splavova” Danijela Vranić. Nije bilo gužve kao subotom i nedeljom, ali nije bilo ni dečurlije.. Prišao sam jednoj devojci, koja je veselo igrala sa drugaricom čitavo veče.. Počeli smo neku priču, medjutim, prilazi drugarica i hvata je za ruku i odvodi.. Kaže mi da je ona cura od njenog brata i da mora da je čuva.. Ja je pitam da li joj izgledam kao neko ko bi joj oteo drugaricu, a ona sa osmehom kaže “da”, uhvati je za ruku i odvede je... Ja se nasmejem, okrenem se i odem.. Medjutim, posle ponovo primetim onu malu i opet joj pridjem... Devojke su iz Zadra, ova kojoj sam ja prišao zove se Tijana.. Došle su u Beograd na 15 dana, i kaže da su se fenomenalno provele.. Rekla mi je i da joj se dopada i srpska kultura, ljudi, jezik.. takodje, rekla je da se njenom imenu samo u Srbiji ne smeju, da su u hrvatskoj popularnije Tihane.. Bilo mi je prijatno da pričam sa njom, na kraju sam joj ostavio broj, rekla je da će se javiti.. U principu, nije ni važno da li će se javiti, bilo mi je lepo da upoznam jednu osobu koja nije iz moje zemlje.. A ako se javi, tim bolje..

Ovih dana čitam u novinama da je postao opšti trend da hrvati dolaze u Beograd na nekoliko dana, zbog provoda.. Navodno, provod u Hrvatskoj nije dobar, suviše je pasivan i predvidiv.. malo je dobre zabave.. I svi su oduševljeni posebno noćnim provodom, a retko ko ima bilo kakvih problema.. Meni je drago zbog toga, volim kada vidim strance u mom gradu, nije bitno odakle su.. Uostalom, Beograd je pre neki dan dobio jedno veliko priznanje, kao grad budućnosti južne Evrope.. To dobija na značaju kada se zna da je London to isto za zapadnu Evropu, a Pariz za centralnu.. Reč je o gradovima koji su najpovoljniji za investiciona ulaganja u budućnosti.. Ja sam za stvaranje mostova medju ljudima, medjutim mislim da Srbi i dalje nisu poželjni u Hrvatskoj kao što su Hrvati u Beogradu. Jer da jesu, ja bih sigurno letovao negde na hrvatskom primorju.

- 16:37 - shoot the dog (138) - dal ovde neko klikce? - #

12.03.2006., nedjelja

Zoran Djindjić, 3 godina posle

Danas je trogodišnjica smrti premijera dr Zorana Djindjića. Radujem se svaki put kada pomislim na njega, a tužan sam kad se setim kako je samo zavrišio. Često se pitam da li uopšte ima smisla boriti se dalje, ali njegov primer me uči kako nikad ne treba odustajati, kako uvek treba imati sportski duh i gajiti optimizam.

Da je rodjen negde na zapadu, njega bi čuvali kao najvredniji dijamant u najvećim trezorima. On je blago. Neuporediv je. Medjutim, ovde u Srbiji tek posle njegove smrti, svakim danom ljudi otkrivaju njegov značaj, harizmu, ideju, sposobnost i inteligenciju. Da li je bilo potrebno da ode sa zemlje da bi počeli da verujemo u njega? Svi smo krivi, svi do jednog. Narod ga je ubio. Neprijatelji su ga zavidno mrzeli u nemoći da mu se arugumentovano suprostave, a prijatelji i saradnici su mu premalo pomagali. Svaka njegova reč je zlatna, svaka njegova misao je unikat. Radujem se svaki put kada pomislim na njega, a plačem svaki put kada se setim kako je otišao. I po ko zna koji put kažem da sam privilegovan što uopšte živim u vremenu u kome je živeo i Zoran, a oni koji su ga poznavali su pravi srećnici. Bio je svestran, moderan, duhovit, ozbiljan, brz, hitar.. Apsolutno neuporediv.. Neverovatan skup osobina u samo jednoj osobi.. nenadoknadiv gubitak. Često se postavlja pitanje gde smo sada, 3 godine posle smrti premijera, a ja mislim da smo sada u vremenu 3 godine pre njegove smrti.

Mislim da je jedino Srbija kadra da stvori onakve izrode, kao što je osoba o kojoj sam pisao predhodni post, i prave bisere, kakav je Zoran Djindjić. On je verovao u Srbiju kada mnogi od nas nisu verovali u samog sebe. Mislim da mnogi znaju dosta toga o njemu, da ga velika većina ceni i poštuje. Zato Vas neću zamarati sa nekim biografskim detaljima ili njegovim uspesima ili neuspesima. Želim da Vam Zorana predstavim na jedan drugačiji način, kroz sopstvenu metaforu, po kojoj je bio poznat.

"Ja se celog života opredeljujem. Život je, naročito u poslu i politici stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. Medjutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu "za" ili "protiv". Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi" (NIN, 4.oktobar 2001.)

"staci kriminala mnogo su žilaviji u nekim drugim zemljama u tranziciji. Naspram Rusije, ovo kod nas je dečiji vrtić. Naravno da su nosioci vlasti i policija ugroženi, ali to je rizik posla. Ne možete da suzbijate požar, a da se ne opečete, ne možete da suzbijate poplavu, a da se ne pokvasite, ne možete da se borite sa kriminalom, a da vam ne prete." (Blic. 6.jul 2001)

"Hirurg koji vas operiše nije vam baš simpatičan. Simpatičniji vam je lekar koji vas uverava da ste u odličnom stanju, da operacije nije neophodna, da će te ozdraviti pijući čajeve. Želim da ljudi uvažavaju moj rad, ne da me vole. Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postojećih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo priča, udvara se narodu i kakve dobre namere ima" (Politika, 26.oktobar 2001)

"Razlika izmedju mene i Koštunice je kao razlika izmedju dve poluprazne i polupune flaše. Imamo istu zemlju koju gledamo i kojoj želimo dobro: moj pristup je da je ta flaša polupuna i da ćemo je još godinama puniti, a on smatra da je flaša poluprazna i da će za deset godina biti potpuno prazna, da to ne može da se spreči, i da je za polupraznu flašu neko drugi kriv, a da mi treba da vidimo ko je taj krivac" (Danas, 16.avgust 2002)

"Neki ljudi nemaju utisak da su se stvari tako bitno promenile, kao što putnici na nekom tankeru ne primete kad on promeni malo smer, ali vide kad on stigne u neku drugu luku. Mi se sada krećemo ka tim sigurnijim lukama, a to pokazuju i reakcije važnih zemalja koje podržavaju naše reforme." (5.05.2001. Politika)

"Međunarodna zajednica je kao klima - ne možete da je priznate ili ne, već da se adaptirate. Nema emocija u odnosu na klimu. Sud u Hagu je nepogoda koja nas je zadesila, ali ima i te kako sa nama veze." (Politika11.12.2002.)

Đinđić direktno odgovara Koštunici konstatujući da izbori u ovom trenutku ne bi bili dobro rešenje, pošto "nema potrebe zaustavljati automobil da bi se zamenio točak na automobilu u pokretu". (Vreme, 6.09.2001.)

Đinđić je uporedio stanje u Srbiji sa fudbalskom utakmicom, koje ima dva poluvremena. “Tradicionalno smo dobri u prvom poluvremenu, dobro počnemo, imamo dobar zamah, a onda u drugom poluvremenu padnemo u malodušnost. Neki su 5. oktobar shvatili kao kraj utakmice, kao rešenje svih naših problema. Možda, na žalost, možda na sreću, 5. oktobar je bio samo prvo poluvreme, sad imamo drugo poluvreme, a to su ekonomske i društvene reforme. To poluvreme će trajati narednih nekoliko godina“, rekao je Đinđić. (Danas 13.08.2002.)

Mi smo u sendviču - objasnio je Đinđić, primećujući da s jedne strane postoji pritisak Zapada za predaju optuženih za ratne zločine, a s druge od javnosti da se ne popušta bez nekih opipljivih beneficija.
- Kažemo narodu, mi smo bolesna nacija i treba nam hirurški rez, ali nema nikakvog stvarnog entuzijazma za demokratiju i reforme - istakao je Đinđić. (Večernje Novosti 23.05.2002.)

Zoran Điniđić, premijer, je istakao da ugled države i povernje zavisi od ugleda institicija.

- Tokom poseta gradovima u Srbiji najviše pritužbi i najviše zameriki bilo je na sudstvo. Za godinu ipo dana urađeno je jako malo. Za sve ovo vreme smo su tri sudije razrešene zbog toga što su ogrešile o svoju profesiju. (…)- Stalno se traže olakšavajuće oklonosti, to što ga nisu voleli kada je bio mali ili što u školi nije dobio crvenu maramu. (… )Zatvori moraju biti zatvori , a ne da zatvorenici izgledaju kao sportisti na odmoru sa mobilni tefonima i raznim privlegijama. Što se policije tiče, ne može tužilac da vrati policiji predmet za dopunu dokaza i da onda čeka na odgovor više od tri mesca - istkao je Đinđić (Blic, 11.06.2002)

To što me je jedan vladika "ispisao iz istorije" ne shvatam ozbiljno. U dugogodišnjoj izolaciji crkve od društva pomalo su i pojedinci iz crkve izgubili osećaj za realnost. Nisam ja poslao u Hag Miloševićevu glavu. On je otišao u hotel u Hagu. On nije Karađorđe koji je podigao srpski narod na ustanak za slobodu već čovek koji je upropastio živote miliona ljudi. Tumačiti to kao da je on žrtvovan i da je nekom sultanu poslata njegova glava potpuno je pogrešno. Bio je u zatvoru ovde, sada je u zatvoru tamo. Razlika za njega je samo to što je ovde bio u zatvoru nižeg standarda. Možda taj vladika misli da je Miloševića trebalo pustiti iz zatvora i amnestirati za zločine.(Vreme, 26.07.2001.)

Vaše znanje je vaš kapital. Ne dozvolite da vam diploma stoji kao stara devizna štednja i da s njom ništa ne možete da uradite. To je kao kada bi neka od vas rekla udala sam se, pa sad ne moram da držim dijetu.(...) za govornicom je bio premijer Zoran Đinđić, a u publici akademci iz cele Srbije, učesnici seminara "Budimo u istoj ravni" posvećenoj reformi visokog obrazovanja, koji je održan na Zlatiboru (Večernje Novosti, 03.05. 2002)

- 13:39 - shoot the dog (20) - dal ovde neko klikce? - #

11.03.2006., subota

Otišao je, nije mi žao

Znam da nije hrišćanski. Znam da možda nije ni ljudski ali tako je. Neću da se foliram. Umro je, nije mi žao.

A da li bi trebalo da mi bude? Da li bi trebalo da bude žao bilo kom Srbinu? O ostalim narodima i da ne pričam. Čovek je bio sinonim za smrt, kriminal, korupciju i anarhiju. Danas u nekim medijima o njemu govore kao o epskom liku, istorijskom gromadom i posledjim evropskim državnikom. Osetio sam gorčinu i dobio inspiraciju da i ja kažem šta mislim o njemu.


A ko je bio on? On je tvorac tmurne Srbije, on je najveće zlo koje je moja zemlja ikada imala. On je diktator, koji je uništio sve za šta se uhvatio. On je taj zbog koga Srbe u Evropi gledaju kao divljake, ubice i večite negativce. On je stvorio imidž negativne Srbije, koji će još dugo vladati. Njegov sin je za njegove vladavine bio najveći kriminalac u zemlji, koji se ponašao tako bahato, da je posle smene vlasti prvi proteran iz zemlje. Njegova žena je i sama bila nalogodavac mnogih ubistava. Ko god bi im se našao na putu, bio je ubijen, bez upozorenja, bez objašnjenja. Tako je bilo sa Slavkom Ćuruvijom, urednikom jednog časopisa koji je javno kritikovao vlast. Ubijen je ispred ulaza u svoju zgradu, pred očima sopstvene žene. Tako je bilo i sa Ivanom Stambolićem, koji ga je i lansirao u političku orbitu. Prvo je kidnapovan, zatim ubijen i zakopan na Fruškoj gori. A zašto? Zato što je bio moguća pretnja na predstojećim izborima. Takodje, više puta je pokušao da likvidira i drugog protivkandidata, Vuka Draškovića, koji je samo uz ludu sreću i danas medju živima. On je tvorac odvratnog trenda, po kome svako ko mu se suprotstavi predstavlja izdajnika, svako ko mu predoči rezultate istraživanja koji ne idu u njegovu korist predstavlja stranog plaćenika i špijuna, po kome su oni koji su se školovali u inostranstvu izdajnici.. Taj trend se ponovo vraća u Srbiju.

A u nečemu je bio najbolji. Odlično je kontrolisao masu, sjajno je lagao i fenomenalan je bio u upropašćivanju sopstvene zemlje. Mislim da nijedan lider nije svoju zemlju tako osakatio kao on. On je dozvolio da se na kraju 20. veka gradjani njegove zemlje suočavaju sa bombama, pored svih problema koje imaju. Sazidao je džinovski zid oko Srbije, pustio kriminalce i mafiju da se poput pacova prošire i unište i ono malog što vredi u ovoj napaćenoj zemlji, a svoje dupe sklonio negde u fotelju, gde je toplo i mekano.

Previše je porodica zavio u crno da bi mogao da ga žalim. Previše je zla naneo.. Sećam se dana kada je konačno svrgnut sa vlasti, kao da sam se probudio iz najdublje noćne more.. Išao sam gradom, i smejao se, iz čista mira.. Ne možete da zamislite u kakvom smo košmaru mi živeli. Kontrolisao je sve što se moglo kontrolisati u zemlji, počev od opština pa do skupština i sudova. Nije ga bilo lako pobediti, jer je u Srbiji uvek bilo dovoljno onih kojima se on dopadao, a čak i kada uspeš da ga pobediš, on bi pomoću medija sebe promovisao u pobednika. Tako je bilo i 5.oktobra : iako su svi znali da je konačno poražen, on je objavio drugačije rezultate. I tek posle revolucije besnog naroda, sam je izašao pred kamere nacionalne televizije i obratio se gradjanima rečima da je "upravo dobio rezultate glasanja i da prihvata poraz". E sad vidite kako je bilo živeti u Srbiji u njegovo vreme - jebe lud zbunjenog.

A ubili su ga. Znam to, kao što svi znate. Njegovo odugovlačenje u sudnici ih je preskupo koštalo. Zamislite samo, 5 godina tapkanja u mestu, a za to vreme treba plaćati advokate, sudije, prevodioce, vodu, struju.. Ogromne su to pare i troškovi. Ovako im je bilo lakše; još danas će se pričati o tome, a već sutra će svako gledati svoje probleme, i sve će se ostaviti po strani. Nisu mu dali da otputuje u Moskvu da se ne otkrije da je trovan. To nije ništa novo, oduvek su istoriju pisali pobednici.


I pored svega, danas na dan njegove smrti, neki njegovi sledbenici govore o tome kako je on heroj, kako bi ga trebalo sahraniti u aleji slavnih, pored Zorana i ostalih! EEEEEJ...!!! Pa gde vam je mozak!? Da se to kojim slučajem desi, propao bih u zemlju od stida od sopstvene zemlje..Treba ga što pre zaboraviti. Lepo je rekao Čeda: "Ovaj dan ću pamtiti ne po tome što je on umro, nego kao dan od godišnjice smrti Zorana." A njega ne treba ga više ni spomenuti, kao što ga ni ja nisam spomenuo čitav post. Nisam, jer ne zaslužuje ni to.
- 21:53 - shoot the dog (55) - dal ovde neko klikce? - #

09.03.2006., četvrtak

Nenad u Skoplju

Dragi moji markomani ,jebaci I jebacice ,opet vam pise nenad markov drugar koga nije bilo dugo.Vidim da je mare u ozbiljnim vodama I prica o ozbiljnim temama, ali ja sam resio da vam ispricam nesto sasvim drugacije..

I sve je pocelo ovako..

Otputovao sam u Skoplje pre 15ak dana, sasvim slucajno sa drugarom koji je dobio neke ogromne pare u nameri da se provedemo I da potrosimo deo tih para. Bili smo u najekskluzivnijem hotelu, najboljem apartmanu, a dobro znate da ribe vole luksuz. Posto smo se bahato ponasali, pitali su nas odakle smo, cime se bavimo… I da ne bi bili sumnjivi rekli smo im smo fudbaleri koji igraju preko. Brzo su progutali udicu i poceli da nas zovu na modne revije, na kojima smo davali intervjue, sprdali se sa brdo manekenki. U Skoplju sam jos od letos znao neke ribe sa kojima smo provodili puno vremena ali najinteresantnije je bilo u diskoteci kada je u sred naseg divljanja, alkohola i ostalog, prisla devojka i rekla mi da je vodim negde .Poveo sam je u hotel onako pijanu, a na recepciji su navikli da dovodimo ribe svaku noc, ali ova je bila posebna, zagrepcanka. (pritom ne zelim nikog da vredjam, nemam nista protiv nijednog hrvata). Usli smo u sobu, seli da popijemo pice, dok se djakuzi puni. Krenuo sam da se skiadam , ona je jos uvek bila u haljini. Gledala me zbunjeno, a onda ga je prvo opipala rukama i krenula da ga duva. Ja sam je scepao i ubacio je sa svom haljinom u djakuzi. Pocela je da vristi, mislila je da se salim.... Ubrzo sam je smirio zacepivsi joj usta rukom i pocevsi da je jebem, odpozadi. Jebali smo se tako dobro, da nam je i djakuzi bio mali, kupatilo usko.. Ubrzo smo se nasli na krevetu.. Dugo nisam osetio da neko toliko voli da ga mucim, da dominiram.. Ubrzo su usli drugar i jos dve ribe koje je on doveo ali zagrepcanka nije bila raspolozena za tako nesto. Zelela je samo mene, i da me ni sa kim ne deli.. Klecela je na kolenima, dok sam joj svrsavao po faci a ona je vikala, „ Svrsi u mene!“ Osecao sam se jako mocno!

Posle toga mi se nije javljala 5 dana, na pozive nije odgovarala, javila se 6ti dan, kad joj je prosla mensturacija.

Puno vas pozdravlja Nenad, do sledecih prica pozdrav markomanima!

ps. za istinitost ove price garantujem ja, markomania. Nenad je zeleo svoj tekst, potpuno autentnican i ja sam mu to dozvolio. Na vama je da procenite. I jos nesto, ne bih zeleo da se niko ne uvredi na nacionalnoj osnovi jer nema razloga za to. Kome god je ova prica neverovatna, razumem, jer verovatno nije upoznao nikog slicnog njemu. Za one koji ga znaju, ovo je sasvim normalna stvar.

markomania
- 23:36 - shoot the dog (25) - dal ovde neko klikce? - #

07.03.2006., utorak

Markomania u JOY-u

Krenuo sam do kladionice, popunio tiket, kada sam dobio poruku: “Definitivno si postao popularan. Pogledaj magazin JOY, strana 59..” Ništa mi nije bilo jasno, ali sam otišao do trafike i otvorio tu stranicu. I imao sam sta da vidim. Naime, izvesna “markomanka” Jelena Karakaš je autor teksta “Želiš li da svi pročitaju tvoj tajni dnevnik?” u pomenutom časopisu. Ona je pokušala da omladinu u Srbiji upozna sa fenomenom bloga u svetu, obzirom na to da je to kod nas i dalje velika nepoznanica.. Siguran sam da manje od 5% mladih oupšte zna za taj pojam. I tako je ova mlada dama, na kraju svog teksta predložila sopstveni best of, u kome se medju 4 bloga našla i adresa markomanie.. Stvarno sam bio prijatno iznenadjen... Zatim sam pročitao tekst ispod adrese u kome se ukratko opisuje markomania. Kaže:”Pogled na svet jednog beogradskog dečka od 22 leta. Opisuje muško-ženske odnose u današnjem svetu i svoja neobična iskustva, uzbudljivo štivo!” Eh kad bi svi tako shvatali moje tekstove, gde bi mi bio kraj...

Ovom prilikom pozivam autorku tog teksta da slobodno ostavi neki komentar, bilo bi mi drago da čujem njenu reakciju.. I naravno, dok sam tražio tu 59 stranicu martovskog broja JOY-a za Srbiju i Crnu Goru, bacio sam pogled i na ostale tekstove.. Moram priznati da ima dosta toga zanimljivog, i da to nije isključivo ženski časopis, kako sam ja mislio..

Jedno samo nisam siguran, a to je da obzirom da JOY čita uglavnom tinejdžerska populacija, da li će markomania biti pravi uzor?

- 16:39 - shoot the dog (32) - dal ovde neko klikce? - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

<ožujak, 2006>
PUSČPSN
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31    

Komentari On/Off

Opis bloga

dakle, predpostavljam da sada dobar deo vas zna o čemu pišem. postojim oko godinu ipo dana, napisao sam oko 200 postova do danas, jedan sam od retkih srba na COOL listi.. sve su ovo dokazi da ovaj blog vredi i da nikako nećete uzaludno trošiti vaše vreme čitajući moje tekstove, jer ono što se meni dešava, može se desiti svakome od vas.
markomania, 27.03.2006.










markomania_thebrand@yahoo.com

ICQ 219 236 102

MSN themarkomania@hotmail.com










markomania predlaze:

statistika

pesme koje volim:

November rain, GnR

When I look into your eyes
I can see a love restrained
But darlin' when I hold you
Don't you know I feel the same

'Cause nothin' lasts forever
And we both know hearts can change
And it's hard to hold a candle
In the cold November rain

We've been through this such a long long time
Just tryin' to kill the pain

But lovers always come and lovers always go
An no one's really sure who's lettin' go today
Walking away

If we could take the time to lay it on the line
I could rest my head
Just knowin' that you were mine
All mine
So if you want to love me
then darlin' don't refrain
Or I'll just end up walkin'
In the cold November rain

Do you need some time...on your own
Do you need some time...all alone
Everybody needs some time...on their own
Don't you know you need some time...all alone

I know it's hard to keep an open heart
When even friends seem out to harm you
But if you could heal a broken heart
Wouldn't time be out to charm you

Sometimes I need some time...on my
own Sometimes I need some time...all alone
Everybody needs some time...on their own
Don't you know you need some time...all alone

And when your fears subside
And shadows still remain
I know that you can love me
When there's no one left to blame
So never mind the darkness
We still can find a way
'Cause nothin' lasts forever
Even cold November rain

Don't ya think that you need somebody
Don't ya think that you need someone
Everybody needs somebody
You're not the only one
You're not the only one



Kissing a fool, George Michael

You are far.
When I could have been your star,
You listened to people,
Who scared you to death, and from my heart.
Strange you that you were strong enough,
To even make a start.....
But you'll never find, peace of mind,
Til you listen to your heart.

People...

You can never change the way they feel
Better let them do just what they will.
For they will,
If you let them steal your heart from you.....

People...

Will always make a lover feel a fool,
But you knew I loved you.
We could have shown them all,
We should have seen love through.

Fooled me with the tears in your eyes,
Covered me with kisses and lies,
So good....bye....
But please don't take my heart.
You are far.
I'm never gonna be your star.
I'll pick up the pieces, and mend my heart.
Maybe I'll be strong enough,
I don't know where to start.
But I'll never find, peace of mind,
While I listen to my heart.
People....
You can never change the way they feel.
Better let them do just what they will.
For they will,
If you let them steal your heart....
And people....
Will always make a lover feel a fool,
But you knew I loved you.
We could have shown them all.

But remember this, every other kiss,
That you ever give, long as we both live,
When you need the hand of another man,
One you really can surrender with,
I will wait for you, like I always do,
There something there, that can't compare,
With any other.......

You are far.
When I could have been your star,
You listened to people,
Who scared you to death, and from my heart.
Strange that I was wrong enough,
To think you'd love me too...........
You must have been.........
kissing................................... a fool


Roxanne, Sting (ali verzija koju peva g.michael)
Roxanne

You don't have to put on the red light
Those days are over
You don't have to sell your body to the night

Roxanne

You don't have to wear that dress tonight
Walk the streets for money
You don't care if it's wrong or if it's right

Roxanne

You don't have to put on the red light

I loved you since I knew you
I wouldn't talk down to you
I have to tell you just how I feel
I won't share you with another boy
I know my mind is made up
So put away your make up
Told you once I won't tell you again
It's a bad way

Roxanne

You don't have to put on the red light

Roxanne

You don't have to put on the red light