MARKOMANIA

25.09.2005., nedjelja

Biti ili ne biti, pitanje je u utorak...

Bas tako. Glavni ispit, Medjunarodni ekonomski odnosi je u utorak, spremam ga vec mesec dana, sve nade polazem u njega. Zato me i nema tako cesto ovde, stvarno nemam vremena. Nakon toga odmah polazem engleski, ali to ce biti daleko lakse.

U pauzama ucenja, odigram neki basket, izadjem sa devojkom ili odgledam neku utakmicu. Znate da je u Beogradu jos uvek aktuelno Evropsko prvenstvo u kosarci. Milsim da je organizovano perfektno, hale su cak i u grupama bile odlicno popunjene, a i Beogradska Arena koja prima preko 18 000 ljudi je odlicno popunjena obzirom da su nasi neocekivano ispali jos u cetvrtfinalu.

Sta reci o reprezentaciji Srbije i Crne Gore? Katastrofa, nacija je razocarana i igrom i ponasanjem. Sramno je njihovo ponasanje, pre svega prema Divcu, Djordjevicu, Danilovicu, Savicu, Paspalju i ostalima, zbog kojih smo i dobili domacinstvo ovako velikog takmicenja. Kosarka, koja je do skoro bila simbol uspeha i dominacije, danas je na najnizim granama kod nas, prvi put u istoriji se nalazi ispod fudbala, koji je u blagom usponu. Ko je krivac? Pa zar je i bitno? Odradovic, najtrofejniji evropski strucnjak je na nesvakidasnjoj konferenciji za stampu direktno optuzio igrace za neuspeh, rekavsi da nikada nije video gore ljude, koji se mrze medjusobno i ne mogu ocima da se gledaju. Medjutim, mislim da je pogresio jer je trebao u pocetku da presece, i da izbaci najproblematicnije sa priprema, pa makar se oni zvali Marko Jaric i Vlada Radmanovic, NBA igraci. Zeljko je previse popustao i u tome je jedina njegova krivica. Ovih dana je redovno na televiziji, u emisijama koje idu uzivo. Covek prica otvoreno o svemu, vidi se da mu je krivo, da je razocaran, nemocan, dok su igraci otisli svaki u svoj klub i zaboravili sve sto se desavalo.

Moram da se malo osvrnem i na Hrvatsku. Veci deo prvenstva je odigrala odlicno, iznenadjujuce. Aktuelna je kradja u cetvrtfinalu protiv Spanaca. Gledao sam utakmicu, Hrvati su igrali odlicno, jesu sudije favorizovale Spance, ako nizbogceg drugog onda zbog odnosa u faulovima, ali mislim da je Spahija glavni krivac za poraz. Realno, igrac koji je Hrvatsku drzao u ravnotezi, koji je ponekad i donosio prevagu, Roko Ukic, nije ulazio na parket onda kada je to najvise trebalo: u produzetku. Mali je odlicno igrao, vidi se da ima talenta i onu stvar, tako da je kukavicluk Spahije doveo do poraza. Sto se tice onog fatalnog, izjednacujuceg kosa Spanaca u zadnjoj sekundi, mislim da faula nije bilo. Medjutim, mislim da je prelomni momenat meca, posle neigranja Ukica u finisu, nesviranje faula u napadu spancima, i odmah faul u sledecem napadu Giriceka. Citao sam i hrvatsku stampu, koja je ocigledno na nizim granama od nase, koja optuzuje Srbiju(?!) za poraz i Boru Stankovica! To je nesto neverovatno, najlakse je krivce traziti u drugima. Hrvati su imali dobijenu utakmicu, i sigurno Bora Stankovic nije ispustio loptu iz ruku.

Beograd je pun stranaca, najvise ima Slovenaca i Grka, koji su pravo osvezenje u gradu. Zao mi je sto su Slovenci ispali, jer su bili moj favorit. Posebno bih istakao Novickog. Fenomenalan igrac, kakvog Evropa nije imala, istinska NBA zvezda koji je uvek dolazio da igra za Nemacku, bez ikakvog uslovljavanja. Igra za amatersku reprezentaciju, koja nema nijednog poznatog igraca. Novicki je nosi na ledjima, ima strpljenja, iako njegovi saigraci promasuju zicere, ispada im lopta, prave korake.. on ne gubi volju. Silno je motivisan i podredjen kolektivu i to je Nemacku i dovelo do finala. Novicki, svaka ti cast!

Veceras se igra finale Grcka - Nemacka. Intreresantno da u anketi koju sam postavio nedelju dana pre prvenstva, nijedna od ovih ekipa nije osvojila vise od jednog glasa. Grci igraju stabilno, imaju iskusne i motivisane igrace i moj su favorit. Nemci imaju Novickog i to je njihova prednost. Red bi bio da Grci osvoje nesto u Beogradu, jer je Srbija najvece uspehe ostvarivala upravo u Atini, titulu Evropskog sampiona '95 i svetskog '98.
- 13:24 - shoot the dog (19) - dal ovde neko klikce? - #

22.09.2005., četvrtak

Škola za džukce

Pre nego sto procitate ovaj zanimljiv tekst, moram da vas upoznam sa nekim novinama na mom blogu. Naime, ovih dana sam dogovorio sa jednom gospodjom, zvacemo je Cica, da povremeno pise kolumne na markomaniji. Na tu ideju sam dosao kada sam dobio mail od doticne gospodje. Mail je bio stilski napisan po mom ukusu: ironicno i duhovito, uz malo cinizma. Tako da sam odlucio da joj ponudim "posao kolumniste", sto je ona rado prihvatila. Cica inace redovno cita markomaniju. Evo njenog prvog teksta, molim vas da ga pazljivo procitate i ocenite.

Beograd je najlepši u septembru. Svi se vrate sa letovanja, odmorni, pocrneli, veseli. Vreme lepo, škola upravo počela, a još ne ispituju. A ovaj septembar se čini nekako poseban: prvenstvo u odbojci, prvenstvo u košarci, Bitef, Dani evropske baštine, kafići standardno puni, puno stranaca. Kad se okrenem i pogledam, izgleda kao nekad u srećna vremena, izgleda lep kao što davno nije bio.

Ali (ali devojci sreću kvari), nikad kod nas ne može da bude savršeno, odjednom naslovi u novinama: kod „Arene“ uoči prvenstva otrovano preko deset pasa lutalica, ljudi šokirani, društva za zaštitu životinja optužuju, nadležni sležu ramenima. Odmah se organizuje sastanak da se utvrdi ko je kriv. Sedim na sastanku dva sata i niko ne priznaje, kao i obično leče se posledice umesto da se traže uzroci. I sve tako bezveze. Kao i u svim oblastima i ovde je reč prevencija toliko strana, ustvari kao da čeka da je neko izmisli. Završava se sastančenje i polazim kući oko pola sedam uveče već ne misleći na to što se dogodilo.

Izlazim iz autobusa i prva poznata osoba koju srećem je mala Jelena, komšinica, slatka devojčica, koju je proletos jedan od ulicnih pasa iz kraja tako izgrizao po licu da je unakazio za čitav život i onda krenem da vraćam film i setim se moje sestre, koja od detinjstva na slepoocnici nosi veliki ožiljak kao bliski susret sa mahnitim psom (dobro je, nije ostala bez oka, a i dovoljno je lepa da joj ožiljak mnogo ne smeta). Setim se da su nas kao decu u kući učili da volimo ljude i da volimo životinje. Imali smo četiri psa. Kada je poslednji - Maza, najružnija džukela koja se pojavila na svetu, a koju je moja majka pokupila sa ulice jer joj je bilo žao, umrla, rešili smo da više ne držimo pse jer ne možemo više da tugujemo za njima. Imali smo mačka Marka, papagaje, kanarince, hrčke. Trenutno imamo desetak ribica i par gugutki koje ovog leta izvode treću generaciju, jer za više i veće nemamo mesta na četvrtom spratu.

Htela sam da budem veterinar, ali mi roditelji nisu dali, kažu to nije posao za žene. I tako volim pse, oni mene još više. Kad god odem u goste gde ih ima sede mi u krilu, balave, poližu me celu, sede mi na glavi, prave su napasti. Ne plašim se pasa uopšte. Ustvari, sve do prošlog leta...
Divan junski dan, ja se namontirala ko svaka majka tinejdžera kad ide na roditeljski, ne daj Bože da ga izblamiram. Novi blejzer, divota, dete dobar đak, idem sva doterana i važna, kad primetim neko mene vreba. Četa mala ali odabrana, musavi, nikakvi i simpatični četiri lunje čuče iza žbuna, napravili čeku i kako sam prošla oni iz sve snage za mnom. Nasmejem se, znam čuvaju svoj žbunić, svoje parče teritorije, svoje nešto, ako upšte oni mogu nešto da imaju. Međutim, osetim oštar bol na butini. Nisam mogla da verujem. On je mene UGRIZAO. On je MENE ugrizao. U trenutku sam uhvatila sebe kako se okrećem i počinjem da se svađam sa psom koji me je ugrizao. Potpuno sam odlepila. Dobila sam samo modricu, srećom i navukla frku od pasa, nesrećom. A najviše mi je žao mog novog blejzera koji sam obukla prvi put i koji je bio nepopravljivo pocepan.
Počela sam svet da gledam malo drugačije. Posle toga se dogodilo da sedim na nekakvim forumima o zaštiti životinja, na mestima gde se pretresaju neki zakoni o zaštiti životinja, ali više nije bilo isto. Tu sam čula i da je pas koji je izujedao moju komšinicu Jelenu, uredno smešten u neki azil i kako je to jedan divan pas i dobar. To su pričali i za psa koji je ujeo moju sestru, pa je posle opet na isti način ujeo i drugu devojčicu. I vrhunac – kako su psi divni, ali su ljudi grozni koji ih muče, pa oni postaju agresivni. Ma, nemoj! Nikada, nikada u životu nisam mučila ni jednu životinju i nema prava da me ujede. Ajde onda da kažemo da su i siledžije, manijaci i ubice jadni jer su ih zlostavljali u detinjstvu, pa da ih pustimo da se šetaju po ulici. Kako da ne!
Sad su smislili nešto novo, zove se gradski pas. To je džukac koji ima ogrlicu, sterilisan je i šeta se po ulici. To je kao pas svih nas, a mi ga kao svi volimo i mazimo i pazimo i čuvamo. A na te što ih kao vole i donose hranu sam posebno alergična. Kakvo licemerje. Ako ga voliš vodi ga kući. Prosečan život uličnog psa je dve godine, a ovakva nazovi briga samo produžava njihovu agoniju na ulici. A i ko će da mi potpiše da me neće ujesti.
I sva ta društva koja se bave zaštitom životinja, štite ih, ali ne u svojoj kući, potpisuju kad ih uhvate šinteri, pa ih opet puštaju na ulicu, i službe nadležne za ovaj komunalni problem birokratizovane i spore do nemrdanja, nije da neće nego ili nisu nadležne ili nemaju sredstava ili ih neko sprečava, niko ne može da već jednom reši problem. Zašto neko ne može da izmisli neku školu za pse, pa da tamo vaspitavaju i ljude i pse, da rade nešto korisno, a ne samo da ujedaju. Koliko samo hendikepiranih ljudi treba pomoć, koliko usamljenih pasa i ljudi treba društvo. Na kraju krajeva, i pored svega, pas je čovekov najbolji prijatelj i trebalo bi nešto da se učini i za njega. Nije dovoljno samo ih nahraniti, treba ih i udomiti. A mogli bi i malo da se vaspitaju i da idu u školu nešto da nauče. Septembar je. Školska godina je počela.

- 12:56 - shoot the dog (17) - dal ovde neko klikce? - #

20.09.2005., utorak

Stidljiva besika

Da li ste culi nekada za ovaj smesni naziv? Ne, ni ja nisam do skoro cuo.. Taj pojam stvarno postoji, nije zajebancija.. Ja sam vam svedok!

Da li ste nekad piskili u javnom WC-u? Na malom odmoru u skolskom WC-u u osnovnoj skoli? U srednjoj? U klubu? Na benzinskoj pumpi? Ukoliko je vas odgovor "Ne" na sva ova pitanja, onda bolujete od ove surove bolesti.. Markomania ima stidljivu besiku!

Skoro sam razmisljao, i shvatio sam da za osam godina skolovanja u osnovnoj skoli, i cetiri godine u srednjoj, nijednom se nisam ispisao kao covek u skolskom toaletu!!! Neverovatan podatak, a? A da li vam licim na stidljivog momka? Ne bih rekao.. Nije u tome problem.. Radi se o stidljivoj besici.. Normalno, desavalo mi se u skoli da se napijem nekog soka, ili piva, i da mi se tako pripisa da otrcim u WC ruseci sve pred sobom, poput klinca koji je prvi put otkrio svu lepotu svrsavanja.. I tako ja, glavom bez obzira otrcim do toaleta, zauzmem svoje mesto i cekam.. Cekam, ali uzalud. Ni kapi! Stomak hoce da eksplodira! Dekocentrisu me ostali, koji pisaju kao ludi, drzeci se jednom rukom, sa obe ruke, bez ruku! Fura mlaz kao iz kabla.. A kod mene - nista! Nenad je cak umeo da se ispisa, onako, radi reda, iako mu se i ne pisa.. A ja ne mogu ni kad je stanje urgentno. Onda odlucim da izbacim sve iz WC-a, zatvorim se, opustim.. Zamisljam kojekakve vodopade, slapove..Ali ne vredi! Mozda ce te pomisliti da se neceg stidim, ali nije u tome stvar... Odgovorno tvrdim da mogu da se skinem go bez problema, i da vitlam kitom pred svima... Nije to problem.. I nista mi drugo ne preostaje nego da sacekam kraj nastave (ili pobegnem iz skole), dodjem kuci, i tako se ispisam, da solja pocinje da preliva... Cesto napravim red ispred vrata, cekaju ljudi da stignu na red.. Ali ne moze tako lako.. Jedva sam docekao moju solju, moju omiljenu i jedinu solju...! Kad bi samo mogao da je ponesem sa sobom.. Uh.. kako bi to bilo fino..

Jos gora varijanta kad ova bolest stupi na snagu u nocnom klubu, posle nekoliko piva sa drustvom.. Besika je prepuna, krecem prema WC-u, iako znam da cu se vratiti u jos gorem stanju... Ali, ajde da pokusam.. Odlazim u toalet, koji je prepun, ljudi se samo smenjuju, pisaju pa se razbijaju, pricaju medjusobno, tresu kite.. Neki peru ruke, neki ne... Ali svima je zajednicko da posle ulaska u WC izadju mnogo laksi, tj. ispisaju se brate kao ljudi! Docekah svoj red, zauzeo svoje mesto i .. stojim tako. Ekipe se smenjuju, stari odlaze, novi dolaze... Markomania ostaje, kao neka baba-sera. Normalno, nikom nije cudno sto se toliko zadrzavam jer niko ne ostaje duze od 60sekundi (ako ne pere ruke, onda i krace). U stvari, boli me i da provale, ja bih samo da se ispisam! Medjutim, nece i nece.. ! Uzalud i vodopadi i slapovi, i mora, jezera, potocici, cesme, creva za vodu, perionice, ves masine, tusevi, vodokotlici... Nista, opet corak. Zatvaram slic, perem ruke i vracam se. Drustvo se vec pita gde sam do sad, kazu:" Mora da si se ispisao kao nepismen!" Ja se smejem i kazem: "Uh, kad bi ste samo znali..." I onda onaj najgori deo, obavezno me neko od njih lupi po besici i kaze:" Kako je sada lakse, a?" Jebote, to je da poludis! Da sam se barem upisao u gace od tog udarca, ali jok! I onda popizdim, kazem drustvu da cu brzo doci, izadjem sa splava, kazem obezbedjenju da cu se brzo vratiti.. Odem do parkinga i nekome tako zapisam tocak, da se covek uplasi od pomisli koliki ker mu je zapisao auto! Ili ga je mozda neko oprao?

Zbog moje stidljive besike sam presao na zestoka pica, od 0,03dl. Mada jos moram da je treniram.. Sta cu u vojsci da radim?
- 11:50 - shoot the dog (17) - dal ovde neko klikce? - #

16.09.2005., petak

Pomalo zaboravljeni Nenad i njegove muke...

Primecujem da mnogi od vas traze one starije tekstove, za puno detaljnih opisa, duhovite i nesvakidasnje... Odlucio sam se da vam ispricam jedan takav.. Glavni junak ove price nisam ja, vec moj drugar Nenad, koga ste mogli da upoznate u ranijim tekstovima.

Dugo se nisam video sa Nenadom, a boga mi ni cuo. Medjutim, zvao sam ga prosle nedelje, dogovorili se da se nadjemo na splavu Amsterdam. Malo je kasnio, kao i uvek.. Vreme je bilo prelepo, kod nas je septembar ubedljivo najsuncaniji mesec ove godine. Sve se poremetilo posle onog prokletog bombardovanja... Ni bombe nisu iste kao sto su nekad bile.. Ko zna sta stavljaju u njih.. Jos malo pa ce zabe da padaju sa neba. Ali, to nije tema, mozda neki drugi put, na nekom drugom mediju.. Markomania je rezervisana samo za opustene i zanimljive price.. A ova sa Nenadom takva jeste. Dakle, sedamo u bastu na Amsterdamu, jedva smo mesto nasli..Bilo je negde oko 15h, a splav pun mladih ljudi.. To samo govori kolika je stopa nezaposlenosti u mojoj zemlji.. Pored nas su bili neki gastrabajterii, iza neke sponzoruse, pa voditeljke PINKA, pa neki opasni momci.. Sve sami neradnici.. Nenad mi se prvo pohvalio novim modelom NOKIE. Dobar telefon, konacno je presao na pravu marku, posle promasaja sa Sony Ericsonom... I prica pocinje... Prvo on meni prica sta se desavalo kod njega u poslednje vreme, a onda dolazi i moja prica...

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Kaze, nasao je devojku iz Novog Sada, odlicno izgleda, prelepa. Upoznao ju je valjda letos na moru, u Grckoj. Tada joj je, valjda da bi je sto pre kresnuo, prosuo neku pricu kako je prepun love, kako spava na parama, kako brani za Frajburg u nemackoj a ne za BSK iz Batajnice.. Riba se upecala na tu pricu, medjutim, nije nista uspeo da uradi na moru.. Medjutim, nastavili su se da se vidjaju i po povratku.. Naravno da nije odustao od prve price, samo je trenutno povredjen, pa je u Beogradu na rehabilitaciji.... Ubrzo je smuvao, kao sada furaju.. Ona je nase godiste, 84, a on joj je rekao iz nekog razloga da je stariji, 83 (mada ne znam sta je dobio tom ukradenom godinom, ali dobro, i ja nekad tako glupo slazem za godine..) Situacija pocinje da se komplikuje: ona dolazi kod njega u BG, on je vodi u stan svog ortaka, malog Makija.. Taj stan izgleda kao na filmu, bas onakav kakav bi trebao da ima jedan golman nekog nemackog prvoligasa... Sve se odvija po planu.. Medjutim, problem je taj sto ne moze uvek da je dovodi u Makijev stan.. Istovremeno se cuju svaki dan, na relaciji BG-NS, telefonski racuni rapidno rastu.. Posto ne sme da je dovodi kod sebe u BG, odlucuje se za cesta putovanja u NS. Tamo ga saceka ona, po ceo dan piju sokove i vodaju se po kaficima... Kaze meni Nesa:"Mare, jel mi verujes da su mi se smucili kafici..." Naravno da su se smucili.. Kaze Nenad da se ta njegova ne hvata za dzep, nije ucestvovala ni u jednom placanju, iako ima para.. Medjutim, izgleda da pripada onoj staroj gardi devojaka, koje smatraju da su samo muskarci ti koji treba da placaju.. Posebno ako su uspesni sportisti.. Vremenom se, logicno, sve vise zblizavaju.. Devojka pocinje da ga zapitkuje zasto se toliko dugo oporavlja od povrede.. Nenad se koprca, govori kako bi trebao da operise koleno, ali on ima fobiju od operacije.. Ona ga tesi kako ce ga leciti posle operacije, kako mora to da ucini, jer ce ispasti iz forme... (ko kaze da se devojke ne razumeju u fudbal..) Nenad pokusava da skrene temu.. Namazan je on, itekako.. Jednom je otisao u Novi Sad, autobusom, jer nije imao auto.. Nasao se sa njom, rekao joj da su ga dovezli neki drugari iz Bg, koji nesto zavrsavaju po Ns i da ce ga oni i vratiti.. Seli su negde ne pice.. U tom trenutku, dolazi jos 5 njenih drugarica, sve burzujke.. Upoznaju se, narucuju koktele, picke materine... Nenad u soku.. Ali, sok postaje veci kada svih 5 drugarica ustaje u isto vreme i odlazi, a racun ostaje.. Naravno, on placa sve.. .Riba ga pita da je upozna sa njegovim drugarima, nenad se vadi kako ne moze, jer su oni prezauzeti.. to su neki opasni momci.. I tako su se oni zapricali, Nenad shvata da je upravo zaboravio na poslednji autobus koji ide do BG... Maler. Taksi bi mu uzeo bar 100e do BG.. Srecom, dosao je rodni po njega.. Situacija je sve komplikovanija.. Vrhunac se desio kada mu je trazila licnu kartu, da vidi kako je ispao na slici.. On je daje, potpuno zaboravivsi da je slagao za godiste.. Kada je videla da je 84, piala ga je zasto je lagao, medjutim, Nenad se ne da tako lako.. Rekao joj:" Bas si naivna! Pa to se radi u svetu fudbala, laziranje datuma rodjenja, kako bi se prodao kao mladji igrac... bas si naivna.." Opet se izvukao... Kaze da ima problem kada ga neko u njenom drustvu pita koliko ima godina.. Obavezno se zbuni... jednom kaze 22, drugi put 23, pa 21... Tesko je racunati u trenutku...

I tako je moj Nenad u zajebanoj situaciji... Medjutim, ne sumnjam ja u njega, snaci ce se on vec nekako... Sta sve mi muskarci radimo da bi privukli devojke... A onda sam ja poceo svoju pricu.......
- 11:33 - shoot the dog (38) - dal ovde neko klikce? - #

08.09.2005., četvrtak

Big Brother

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Oduvek sam zeleo da imam starijeg brata. Postoji milion razloga: zastita, saveti, znanje, iskustvo, sigurnost.. da ne nabrajam dalje. Recimo, znam mnogo slucajeva, kada su starija braca savetovali moje drugare, kako prvi put poljubiti devojku. To niko ne moze bolje da ti objasni od brata, glupo je pitati caleta, jos gluplje kevu, sestru mozda, ali brat je brat. Ja sam recimo imao kosmar kada sam trebao prvi put da poljubim devojku. Bio sam tako konfuzan, nesiguran, balav, tako da nije ni cudo sto se tada nisam proslavio. Morao sam sam da ucim, moj put je bio tezak i posut trnjem:) (hah, kako ovo ofucano zvuci?) Medjutim, vremenom sam naravno prevazisao taj problem, sada se dobro ljubim:) ali da sam kojim slucajem imao starijeg brata, siguran sam da bi danas bio the best kisser in this city..ali dobro..

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Kao sto znate, imam mladjeg brata, Gorana, ili Goksija, kako ga ja zovem. On je mladji od mene punih 11 godina, ide u 4. razred i ja ga obozavam. Trudim se da budem najbolji brat na svetu, vodim ga svuda sa sobom: u teretanu, kafice, utakmice... Svaki tren mi je sa njim zanimljiv. Zeljan je znanja, neverovatno brzo uci i to me veoma raduje. Do samo pre par godina fudbal ga nije ni malo interesovao, znao je samo za Zvezdu. Danas, moze bez problema da nabroji startne postave svih vecih ekipa, sa formacijama i opisom karakteristika svakog igraca. Trenira odbojku, lepo mu ide. Odlicno kontrolise loptu, ima dobar osecaj.. na brata:) Evo, skoro su neki klinci kupili neki sto za stoni tenis. Svi su igrali podjednako. Vezbao sam samo tri dana sa Goksijem, i njemu vise nije interesantno da igra sa svojim vrsnjacima. Toliko je dominantniji.. Moram malo da usporim, jos malo pa ce i mene da pobedi...

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Sinoc sam ga vodio u Beogradsku Arenu gde traje Evropsko prvenstvo za odbojkase, igrali su Srbija i Francuska. I meni je to bio prvi put da idem u Arenu, stvarno, neverovatan objekat. Zauzeli smo mesta, na Goksijevom licu sam mogao videti zadovoljstvo, oci su mu sjajile od srece. Svaki put kada bi Francuzi servirali, on bi glasno urlao, kako bi ih dekoncentrisao. Svi oko nas su se smejali, nisu verovali kako neko moze da bude tako uporan.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Pritom, za svaki nas osvojeni poen, on bi aplaudirao i trazio kameru da ga uslika..Bilo nam je super, ali smo odgledali samo prva tri seta, jer smo zurili da stignemo kuci da gledamo fudbal, Spanija - Srbija. Bilo je to uspesno vece za nas sport: odbojkasi su dobili Francuze i kao prvi u grupi, bez poraza, plasirali se u polufinale. Fudbaleri su remizirali sa Spanijom u gostima i priblizili se Svetskom prvenstvu.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us
- 17:18 - shoot the dog (23) - dal ovde neko klikce? - #

02.09.2005., petak

40.000 poseta!

Evo malopre sam otvorio markomaniu i pogledao na statistiku, pise ravno 40 000. Velik je to broj, posebno za amatera kao sto sam ja.. Kada sam krenuo da pisem, nisam ni sanjao da ce markomania dostici toliku popularnost, posebno zato sto je ovo hrvatski server. Odgovorno tvrdim da se nalazim bar medju 100 najpopularnijih blogova od preko 33000, koliko ih trenutno ima. To je veliki uspeh za mene, bez obzira sto sam i dalje na "Almost cool" listi.

Evo malo brojki koje govore o Markomaniji:

Datum i vrijeme prvog posta: 05.10.2004. (22:03)

Ukupno postova: 121

Prosjek postova po mjesecu: 12.1

Prosjek riječi po postu: 526

Prosjek komentara po postu: 16.8

Najviše komentara po postu: 58

Vaš blog postoji 10 mjesec(i) i 28 dan(a).

Jedno pitanje za vas: koji tekst markomanie Vam se najvise dopao?

Hvala sto ste ovde, sto mi redovno pisete na mail, javljate se preko ICQ, sto aktivno ucestvujete u mojim anketama......... idemo zajedno do 100 000!
- 11:46 - shoot the dog (33) - dal ovde neko klikce? - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

<rujan, 2005>
PUSČPSN
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30    

Komentari On/Off

Opis bloga

dakle, predpostavljam da sada dobar deo vas zna o čemu pišem. postojim oko godinu ipo dana, napisao sam oko 200 postova do danas, jedan sam od retkih srba na COOL listi.. sve su ovo dokazi da ovaj blog vredi i da nikako nećete uzaludno trošiti vaše vreme čitajući moje tekstove, jer ono što se meni dešava, može se desiti svakome od vas.
markomania, 27.03.2006.









markomania_thebrand@yahoo.com

ICQ 219 236 102

MSN themarkomania@hotmail.com














markomania predlaze:

statistika

pesme koje volim:

November rain, GnR

When I look into your eyes
I can see a love restrained
But darlin' when I hold you
Don't you know I feel the same

'Cause nothin' lasts forever
And we both know hearts can change
And it's hard to hold a candle
In the cold November rain

We've been through this such a long long time
Just tryin' to kill the pain

But lovers always come and lovers always go
An no one's really sure who's lettin' go today
Walking away

If we could take the time to lay it on the line
I could rest my head
Just knowin' that you were mine
All mine
So if you want to love me
then darlin' don't refrain
Or I'll just end up walkin'
In the cold November rain

Do you need some time...on your own
Do you need some time...all alone
Everybody needs some time...on their own
Don't you know you need some time...all alone

I know it's hard to keep an open heart
When even friends seem out to harm you
But if you could heal a broken heart
Wouldn't time be out to charm you

Sometimes I need some time...on my
own Sometimes I need some time...all alone
Everybody needs some time...on their own
Don't you know you need some time...all alone

And when your fears subside
And shadows still remain
I know that you can love me
When there's no one left to blame
So never mind the darkness
We still can find a way
'Cause nothin' lasts forever
Even cold November rain

Don't ya think that you need somebody
Don't ya think that you need someone
Everybody needs somebody
You're not the only one
You're not the only one



Kissing a fool, George Michael

You are far.
When I could have been your star,
You listened to people,
Who scared you to death, and from my heart.
Strange you that you were strong enough,
To even make a start.....
But you'll never find, peace of mind,
Til you listen to your heart.

People...

You can never change the way they feel
Better let them do just what they will.
For they will,
If you let them steal your heart from you.....

People...

Will always make a lover feel a fool,
But you knew I loved you.
We could have shown them all,
We should have seen love through.

Fooled me with the tears in your eyes,
Covered me with kisses and lies,
So good....bye....
But please don't take my heart.
You are far.
I'm never gonna be your star.
I'll pick up the pieces, and mend my heart.
Maybe I'll be strong enough,
I don't know where to start.
But I'll never find, peace of mind,
While I listen to my heart.
People....
You can never change the way they feel.
Better let them do just what they will.
For they will,
If you let them steal your heart....
And people....
Will always make a lover feel a fool,
But you knew I loved you.
We could have shown them all.

But remember this, every other kiss,
That you ever give, long as we both live,
When you need the hand of another man,
One you really can surrender with,
I will wait for you, like I always do,
There something there, that can't compare,
With any other.......

You are far.
When I could have been your star,
You listened to people,
Who scared you to death, and from my heart.
Strange that I was wrong enough,
To think you'd love me too...........
You must have been.........
kissing................................... a fool


Roxanne, Sting (ali verzija koju peva g.michael)
Roxanne

You don't have to put on the red light
Those days are over
You don't have to sell your body to the night

Roxanne

You don't have to wear that dress tonight
Walk the streets for money
You don't care if it's wrong or if it's right

Roxanne

You don't have to put on the red light

I loved you since I knew you
I wouldn't talk down to you
I have to tell you just how I feel
I won't share you with another boy
I know my mind is made up
So put away your make up
Told you once I won't tell you again
It's a bad way

Roxanne

You don't have to put on the red light

Roxanne

You don't have to put on the red light